Прича о слављењу живота и снази интересовања фотографкиње Кетрин Хиланд за Северну Кореју покренута је док је читала књигу Барбаре Демик Нема више ничега: Стваран живот у Северној Кореји. Почела да присуствује састанцима за севернокорејске пребеге у Лондону и открива да је предграђе Њу Малден у јужном Лондону дом највећих група севернокорејских пребега изван Корејског полуострва. Обратила се овој заједници и пронашла групу људи која слави живот плесом, певањем и другим активностима усмереним на заједницу. Захваљујући пројекту LUMIX приче које доносе промене, успела је да уради филмски и фото-пројекат о овој заједници.
Око 600 пребега настанило се у Њу Малдену како би изградили нови живот, ослобођен режима. Пребези живе компликованим животом, непрестано прелазећи јаз између онда и сада. Бруталност режима немогуће је замислити: изгладњивање, пропаганда, политички притисци и казне само су неки од екстремних проблема са којима се свакодневно суочавају. О свему други одлучују уместо њих. Слободна воља не постоји. Чак и након одласка, психолошко и културно прилагођавање може бити тешко, због екстремних услова које су људи преживели. У Њу Малдену, Корејско друштво старијих грађана формира заједницу за ове пребеге. Омогућава им да размењују успомене, укључе се у све врсте активности и учествују у лекцијама. У свом филмском и фото-пројекту Хиландова документује чланове овог друштва и истражује како нас ритуали повезују у временима промена и расељавања.
Након удруживања са Џемом Флечер, пронашла је и ступила у контакт са Корејским друштвом за старије грађане, волонтерском групом која делује из задње просторије једне добротворне радње. Чланови, углавном старији људи, кувају и заједнички обедују. Организују све врсте активности, од часова енглеског језика до часова традиционалних корејских музичких инструмената. Постоје хорске праксе и традиционални плес. Заједница је веома важна за старије чланове, јер им пружа безбедно окружење, прилику да очувају традицију у животу и могу да поделе своје наде и снове за будућност. Хиландова је овим пројектом желела да оспори стереотипе и претпоставке о људима из Северне Кореје и животима које они воде.
Уместо да се усредсреди на негативности и трауму која је повезана са животом под севернокорејским режимом, хтела је да направи нешто охрабрујуће. Зато је одлучила да истакне и ритуале, јер они људе везују за дом и једне за друге. Радила је са преводиоцем, који ју је упознао са људима и местима за која иначе не би знала. Пошто је одвојила време да слуша њихове приче, освојила је поверење чланова заједнице. Снимила је неколико филмова и обавила студијско снимање за овај пројекат. Студијско снимање је било незабораван дан за Хиландову. Радећи заједно са својим братом, сценографом Дани Хиландом и директором фотографије Хорхе Луис Диегезом, припремила је позорницу на којој су чланови плесне трупе могли да наступају и да се изразе.
Према њеном мишљењу, овај студијски дан оснажио је чланове заједнице, јер су они били главни: све што је од њих тражила је да изведу своје омиљене плесове. За овај пројекат Хиланд је користила LUMIX S1R са LUMIX 24-105 mm објективима и LUMIX S1 са LUMIX S PRO 50 mm објективима. То јој је омогућило лако пребацивање између снимања фотографија и видео записа.
LUMIX приче које доносе промене је сарадња између LUMIX и British Journal of Photography која покреће промене кроз фотографију.
Кетрин Хиланд
Кетрин Хиланд Кетрин Хиланд је уметница која живи у Лондону. Њене фотографије фокусирају се на људе и њихову повезаност са земљом у којој живе. Њен рад је првенствено заснован на пејзажима, а укорењен је у појмовима измишљене меморије, решетки, ограда и националног идентитета.
Њене слике великог формата приказују покушаје човечанства – неке ефикасније од других – да укроте своје окружење. Запажање које је довело до уметничког и комерцијалног досега, са резиденцијама на местима као што је галерија Focal Point у Саутенду за програм RADICAL ESSEX и излагање на Месецу фотографије у Лос Анђелесу, Renaissance Photography Prize, Националној галерији портрета, Краљевском фотографском друштву, LES MAGASINS GÉNÉRAUX, Somerset House, Музеј дизајна у Лондону, ICA & MAC у Бирмингему. Тренутни пројекти Хиландове истичу прошле и садашње покушаје човечанства да укроти и трансформише природу.
British Journal of Photography
British Journal of Photography је најдуговечнији наслов фотографије у свету. Месечни часопис слави фотографе који поново откривају медијуме и како они обликује начин на који видимо свет. Од дуготрајних прилога до дневних уводника објављених на BJP-Online, BJP истражује рад уметника ослобођених естетских конвенција и идеологија које су спутавале њихове претходнике.